Čestereg  45˚ 33' 47,70'' N     20˚ 31' 54,50'' E   

    

     Naslovna

     Istorijat sela

     Geografski položaj

     O.Š. Petar Kočić

     Sport

     Udruženja

     Foto galerija

     Zanimljivosti

 

Udruženje žena Čestereg

    Udruženje žena Čestereg svoje početke organizovanog delovanja beleži od 1945. godine, odnosno odmah po doseljavanju stanovnoštva  iz Bosne. Tada su žene bile aktivan činilac unapređenja života i rada u selu, a delovale su okviru društveno – političkih organizacija. AFŽ – a (Antifašističkog fronta žena) i Omladinske organizacije. Pored političkog delovanja ove organizacije su imale obrazovni, kulturni i humanitarni karakter a zajednički cilj im je bio da se doseljenom stanovništvu  pomogne u snalaženju u novim uslovima života i rada. Oblici delovanja su bili :  individualni rad sa pojedincima, tečajevi, kursevi, predavanja, radne akcije, mobe i sl.

     Jedna od prvih aktivnosti u kojoj su i žene učestvovale bila je podizanje nivoa obrazovanja doseljenog stanovništva, a pre svega opismenjavanje. Pored kurseva za mlade koji je organizivala škola, mlade pismene žene su imale zadatak da individualno rade po kućama sa starijim nepismenim osobama.

     Žene Česterega su u to vreme radile i na zdravstvenom prosvećivanju stanovništva. Organizovale su predavanja o značaju i načinu održavanja lične higijene, higijene odeće, stambenog prostora, posuđa, posteljine i sl. Redovno su vršile proveru higijene u svakoj kući posebno i organizovale pomoć mnogočlanim porodicama, starijim i bolesnim osobama. Zdravstveno prosvećivanje je obuhvatalo i predavanja o pravilnoj ishrani stanovništva, o ishrani i nezi dece. U ovim aktivnostima veliku ulogu je imala seoska babica Vasilija Žmirić Vaska. Ona je bila i lekar i babica i higijeničar. Zbog svoje plemenitosti i stručnosti  uživala je veliko poverenje i poštovanje žena Česterega.

     1950. godine u selu je organizovana Domaćinska škola koju su pohađale pismene omladinke. Škola je organizovana u vidu tečaja na kojem su polaznice učile šivenje, kuvanje, pranje, peglanje (sve kućne poslove), učile su i ručne radove, higijenu, prvu pomoć, način odevanja i lepo ponašanje. U okviru prve pomoći naučene su kako pomoći ženi prilikom porođaja. To je bilo veoma značajno jer su se žene tada uglavnom porađale kod kuće. Polaznice ove Škole svoje znanje i umeće su prenosile i obučavale ostale žene u selu. U selu je organizovan i Bagat kurs – kurs šivenja, koji su takođe pohađale omladinke. Potom je otvoren tzv. Šnajderaj u kojem su obučene omladinke na bazi dobrovoljnog rada i humanitarne akcije, prekrajale polovnu garderobu, dobijenu od crvenog krsta, školskoj deci.

     I pored mnogobrojnih kućnih poslova i radova u polju, žene Česterega u to vreme aktivno su učestvovale  u društvenom i humanitarnom radu . To je podrazumevalo, između ostalog, i radne akcije na uređenju sela. Za svaki državni praznik, a posebno za  Prvi maj, sređivale su svoja dvorišta i ulice, krečile kuće, a potom sređivale i centar sela ; Čistili su se kanali, krečilo drveće, kitili prozori cvećem. Organizovano su posećivale vojnike graničare  na granici Srpska Crnja i odnosili im hranu, vunene pletene čarape i rukavice, specijalno za njih štrikane. U vidu moba pomagale su žene Česterega mnogočlanim porodicama, ženama sa velikim brojem dece, starim i bolesnim osobama pri obavljanju većih poslova ; kosidba žita, branje kukuruza, obrada kudelje i vune, pri izradi odevnih predmeta, održavanju higijene i sl.

     Žene su aktivno učestvovale i u organizaciji kulturno – zabavnog života u selu. Pripremale su priredbe za svaki državni praznik i organizovale igranke. Naročito uspešno je bilo izvođenje  pozorišnog komada Sveti grobovi u kojem je učestvovala Sava Marjanović. Zanimljiv vid druženja žena bile su čajanke. Za tu priliku se spremala specijalna garderoba, mesili kolači, štrudle i pite a uz to se konzumirao čaj. U zimskom periodu i u večernjim satima organizovana su prela – druženje uz rad , šalu i pesmu.

     Ovakav vid organizovanog delovanja žena Česterega trajao je sve do 1953. godine kada prestaje sa delovanjem organizacija AFŽ. Ovo je period tzv. obnove i izgradnje, a karakteriše ga ogroman entuzijazam, polet, požrtvovanost i ubeđenje da je to način za prevazilaženje mnogih životnih problema, odnosno da je to put u bolji, kvalitetniji i sadržajniji život od onoga koji su imali u starom zavičaju. Žene koje su se isticale u organizaciji navedenih delatnosti zvale su se aktivistkinje. Istaknute aktivistkinje u to vreme bile su Vida Jelača (udata Repajić), Cvijeta Đurica ( prva predsednica AFŽ – a ), Savka Stegić (udata Stojaković), Savka Banjac, Marija Kajtez (udata Stegić) i dr. Škola je imala značajnu ulogu u organizovanju i realizaciji pomenutih aktivnosti, a posebno učiteljice Julka Uskoković, Anđelija Kuzmanović, Natalija Cuca Kobilarov, Lidija Vukobratović i dr.

     U narednom periodu žene Česterega su nastavile istim intezitetom da rade u okviru novoformirane organizacije Savez ženskih društava Jugoslavije.

     U Česteregu je 1956. godine počela sa radom fabrika tepiha, popularno nazvana Ćilimara, koja je zapošljavala uglavnom žene. Iz skoro svake kuće je bila po jedna žena zaposlena u Ćilimari. Ćilimarke su postale institucija u selu, a delovale su preko svog sindikata. Radile su paralelno sa udruženjem žena i unele novi duh u svakodnevni život sela.

     Zahvaljujući navedenim aktivnostima Čestereg je u to vreme bio centar kulturnog i zabavnog života u svom okruženju i posećivan od strane mladih iz susednih sela.    

 

Pišite nam na

cestereg@yahoo.com


Prognoza vremena iz prve ruke!!!

www.hidmet.sr.gov.yu

 
 
 

 

 
Cell Phones
Las Vegas Nevada Real Estate

C o p y r i g h t :  Č e s t e r e g  2 0 0 8